Шта је мишљење и које врсте постоје?
Мишљење је људска сазнајна активност: посредан и уопштен начин представљања стварности. Његов резултат је мисао, односно појам, значење или идеја. Истраживачи и практичари описују многе облике мишљења. Међу основним се најчешће наводе:
- дедуктивно и индуктивно мишљење;
- критичко и аналитичко мишљење;
- истраживачко и систематско мишљење;
- стваралачко и синтетичко мишљење;
- упитно, дивергентно и конвергентно мишљење;
- интелектуално, концептуално и метафоричко мишљење;
- традиционално мишљење засновано на утврђеним моделима.
Ти облици су доступни свима, али их свака особа развија и комбинује другачије. Неко природно бира један или два приступа, а ипак може да вежба остале. Мишљење није готов дар који добијамо рођењем; оно се учи и развија образовањем, посматрањем, искуством и намерном вежбом.
Сваки тип је делотворнији за одређене задатке, док једна сазнајна радња може помоћи у више типова истовремено. Зато је корисно познавати разлике и ширити сопствени распон. Лидерима и руководиоцима је та ширина нарочито потребна: морају да дијагностикују проблем, замисле алтернативе, процене доказе, разумеју систем и претворе одлуку у усклађено деловање.
Мисао се понекад посматра као једна јасно ограничена активност, али не постоји универзалан модел расуђивања. Људи користе многе процесе и комбинације. То нас води ка практичном питању: како мисли лидер?
Како лидери мисле
Уочљива лидерска особина је способност да се у тешкој ситуацији види конструктивна могућност и да се ситуација усмери ка њој. Особа која реагује само емоционално може преувеличати претњу, уверити себе да решења нема и остати заробљена у личним последицама. Лидер такође осећа емоције, али их одваја од дијагнозе и решавања.
Лидер не пориче проблем и не прекрива га присилним оптимизмом. Именује ситуацију, прихвата чињенице, уклања сувишну емоционалну буку и пита која радња може донети бољи исход. Та разлика у опажању помаже лидеру да другима покаже изводљив пут.
Следе два питања:
- које мисли и навике развијају лидерске особине;
- како човек треба да промени мишљење да би могао да води.
Основу чине усмерено мишљење, намерно деловање, позитивно искуство и способност да човек посматра и регулише сопствене мисли док наставља да развија лидерске вештине. Први корак је тежак јер захтева преиспитивање устаљених стереотипа. Вера у могућност успеха има значај када је подрже чињенице и рад: тада лидер може да пренесе сигурност тиму и циљ учини достижним.
Праксе које подржавају конструктивно мишљење
- Очекујте могућност доброг исхода. Оптимизам треба да отвори тражење радње, а не да замени чињенице.
- Чувајте радост и смисао за хумор. Осмех и способност да ценимо обичан дан смањују власт трајне негативности.
- Не претварајте сваку грешку у катастрофу. Лакши однос помаже да опростимо поправљиве грешке себи и другима и брже учимо.
- Мислите у сликама и системима. Шири поглед подржава дугорочне планове, велике циљеве и причу коју следбеници могу да разумеју.
- Уочите већ постигнуто. Захвалност и поштена процена напретка чувају мотивацију.
- Признајте достигнућа других. Лидер истиче допринос колега, јача њихово самопоуздање и повезује рад са заједничким исходом.
- Представите себи резултат рада. Конкретна слика жељеног исхода даје снагу за осмишљавање, побољшање, испоруку и истрајност.
- Верујте у посао и истовремено испитујте ризик. Неуспех је податак о ситуацији, а не доказ да је сврха немогућа.
- Правите избор. Лидер прихвата да се многе грешке могу исправити, али да се изгубљено време не враћа. Када прикупи довољно доказа, одлучује и делује уместо да остане у емоционалној блокади.
Шта спречава човека да постане лидер?
Конструктивно мишљење тражи и препознавање образаца који блокирају одговорност и раст.
- Нема личног циља. Без изабраног правца рад одређују туђе хитне ствари и нема основе за приоритете.
- Унутрашње препреке. Страх, крута уверења, позајмљена мишљења и низ пораженичких одлука могу спречити човека да види неколико корака унапред.
- Неприхватање себе. Зависност од туђег суда може донети ниско самопоштовање, самообману, занемаривање способности, страх од ризика и трајну сумњу.
- Одбијање одговорности за сопствени живот. Ко не признаје свој утицај на изборе и последице тешко ће одговорно управљати другима и водити их.
- Страх од изласка из зоне удобности. Предвидљивост делује безбедно, па промена прети познатом реду. Развој ипак увек садржи неизвесност и сразмеран ризик.
- Опседнутост ситним детаљима. Пажњу троше делови, док целина, правац и дугорочне последице нестају.
- Трајна негативност. Људи не желе дуго да следе руководиоца који сваку ситуацију представља као безнадежну.
- Нема радости ни признања у раду. Непрекидно кретање ка следећем задатку може сакрити садашњи успех, исцрпети људе и ослабити дух тима.
- Од других се тражи више него од себе. Лидер треба да примени упоредиве стандарде на себе и узме у обзир да колеге можда имају мање искуства. У супротном се људи осећају искоришћено и прате само због плате.
- Присвајање туђих заслуга. Тимски резултат ствара тим. Лидер мора да именује и цени сваки допринос; његова посебна одговорност је да омогући заједнички исход.
- Рад без заустављања. Ни лидер ни тим не могу бесконачно да раде без опоравка. Уверење да се ништа не решава без једне особе често открива неспособност да се каже „не“, слабо делегирање и крхак систем рада.
- Самоизолација. Лидерству понекад треба самоћа, али оно не може бити посао усамљеника. Лидеру су потребне поуздане колеге, искрена повратна информација и људи који деле одговорност.
Негативно опажање није увек штетно. Оно може открити слаб сигнал, предвидети проблем и помоћи планирању ризика. Потребна је равнотежа: песимизам без радње паралише, а оптимизам без доказа заслепљује. Зрело мишљење користи и упозорење и могућност.
Закључак
Лидерски развој не значи захтев да увек мислимо позитивно. То је дисциплина избора облика мишљења који ситуација тражи, регулисања емоција, прихватања одговорности, признавања других и кретања од именованог проблема ка решењу које се може проверити. Роберт Кијосаки је суштину изразио једноставно: ако желите да промените стварност, морате променити мишљење.
